Istinita priča o mladiću koji je naučio Allahovu knjigu napamet, o onome koji je bio primjer pobožnosti i požrtvovanosti za islam. Nažalost dunjaluk je opasna varka, pa je njegova tama prekrila i srce ovoga mladića koji je na kraju prešao na kršćanstvo...

PREDAVAČ: Kur'ana hafiz Fadil Bektaš

Ehh koliko samo puta na dan pomislim na tebe . . .
Koliko samo puta uzmem olovku i papir i pođem da ti napišem pismo .
Koliko puta sam ti samo napisao e-mail , u njemu cijeli roman al nikako da pritisnem ono send . . . Ruke zadrhte , srce zalupa , oči zarose i delete sve poništi . Samo ostaju tihi jecaji . . .
Sad bih te zaboravio da mogu , kažu vrijeme zaborav nosi . . .
Meni zaborav donijelo nije . Meni je još sve friško , svježe iako je prošla puna godina dana i par mjeseci .
Evo Ramazan uveliko došao a tebe nema .
I proći će , i Bajram doći će a tebe biti opet neće .
I prošli Ramazan i Bajram sam gutao gorke suze .
Za Bajram ti nisam poslao prvu poruku , nisam ti se prvi javio kao prije . Možda je to učinio neko drugi mjesto mene .
Moj mobitel je prazan bio , poruke od tebe nema .
Samo tvoja slika na displeju , pomilujem je svojim prstima , poljubim i krenem dalje .
Svaki dan u ono isto vrijeme poruku od tebe čekam .
Svako jutro u 09-45 h , u rukama mobitel držim i čekam poruku u kojoj bi stajalo " Volim te " , " Fališ mi " , " Poželela sam te " .
Al svakog dana džaba čekam .
Valjda je to navika , ona navika ti si me na to navikla .
Navikao sam se na tebe , postala si moja potreba .

Sve je u trenutku. I trenutak je sve. Sudbina ne postoji..mi je sami stvaramo. Trenutak...tako majusan a neizmerno vazan.. tako potreban..tako neminovan i tako.. tako prokleto prolazan. I svaki je neponovljiv. Ma koliko pokusavali da vratimo neki trenutak.. da ga zadrzimo..da ga ponovimo..nemoguce je. Svaki trenutak je unikat i svaki ostavlja trag u nasoj proslosti

Volim te do zvijezda onih nekih dalekih.. Volim te do maste one tamo velike.. Volim te do krvi ove nase iste... Volim te do ljubavi ove moje bistre.. Volim te u snu kada mjesec dise.. Volim te po danu kada ruka pise.. Volim te do bola uspona i pada.. Ti zauvijek ostajes moja ljubav i moja nada....

Nisam pisac, nisam pesnik, neznam kako reći, kako da se izrazim, kako da pokažem ono što osećam, bojim se pogrešicu. I ako pogrešim moje srce nije pogrešilo. Nikad je neću zaboraviti, jedno malo malecko nevino pilence. Nešto u njoj postoji, da sam pisac nebih mogao opisati. Ona je moja inspiracija, moja tuga, moja sreća.

Nešto u meni postoji, slomiti se nikad neće moći, to je ono sto osećam prema njoj, nemogu je zaboraviti, neželim je zaboraviti, i ako je prošlo dosta vremena, ona je još uvek tu u mom srcu.

Stojim na kiši, niz lice liju mi kapljice kiše. Mislim o njoj, gde li je ona sada, misli li ona na mene, ja na nju stalno mislim. Ya Rabbi Ya Allah nedaj da je zaboravim, nedaj da ona mene zaboravi, sastavi nas na Dunljaluku, proživi nas zajedno na Ahiretu. Ya Rabbi Ya Allah nek ona bude moja sudbina, nek ja budem njoj sudbina.

Neki kažu vreme leči sve, no meni se desava obrnuto, kako vreme prolazi volim je sve jače. Kad kod izadjem iz kuće, pogledam u pravcu gde bi ona trebalo da bude, a gde je to, dali mi je dobro rekla, tamo negde jugozapadno. Tamo je moj pogled, tamo je ona koju volim, tamo preko brda i dolina nalazi se ona koju moje srce nikad zaboraviti neće.

ona je rekla, kako je gledala zvijezde...

"Možda , posmislila sam ,možda još neko negdje gleda zvijezde kao i ja ,al to samo Allah zna ."

I ja sam isto video gledao i mislio na nju, nemogu nista vise da radim, stvarno nemogu, samo mislim na nju, nocu nemogu da spavam, skroz do sabaha mislim na nju, zelim, je volim je, ona je naj finija i najcistija, najcestiti insan koga sam imao priliku upoznati, no trajalo je jako kratko, samo jedan dan, sve sto je lijepo jako kratko traje! Video sam i ja zvijezdu, jako je jako volim, nemojte reci da je nevolim jer ja nju jako i silno volim, sve me grudi bolu kad mislim na nju, jastuk grlim i place mi se, a teskoca je sve veca jer to mi ne pomaze, tuzan sam dolazi Ramazan a necu biti sa njom. Necu imati skim da sehurim, skim da iftarim.... Pa dali ja uopce i zivim, dali uopste i postojim, lutam kao sijena po ovom dunnjaluku, samo mi je ona najlijepsa, moja draga, u mojim snovima, u mojim mislima, jako je volim, eh kad bih ona to znala!!!

Volio bih kad gog ona negde pozeli ici, ako zeli gledati zvijezde da sam tu uvek pored nje, da je nosim na rukama gde god ona pozeli, volio bih da sam tu uvek pored nje, da uradim sve sto ona pozeli, sve bih za nju uradio, moju dragu moju volhenu, u mojim snovima, nezelim nikad prestati da sanjam,...

Nisam pisac, neznam lijepu pesmu napisati, samo znam reci volim te!!!